Петар Краљ (Фотодокументација „Политике”)

Од нашег специјалног извештача

Вашингтон, 17. септембра – Пробрана глумачка екипа из београдског Звездара театра и Народног позоришта Републике Српске отпочела је турнеју по САД у америчкој престоници, где су пред публиком, жељном контакта са језиком и културом прве домовине, бурно поздрављене три представе.

Петар Краљ, краљевски је отворио врата за неколико стотина наших исељеника млађе генерације, да би их на импровизованој сцени отменог женског клуба у Чеви Чејсу одушевио својим уметничким аутопортретом „Живео живот ја па ја, међ јавом и међ сном”, монодрамом „Мостови” Тихомир Станић обновио је везу са истанчаним језиком нашег нобеловца чија актуелност је прексиноћ препозната у Вашингтону. На крају вечери, пред саму поноћ, неуморна екипа – Петар Краљ као Давид Штрбац, Тихомир Станић као судија, Александар Стојковић из позоришта Републике Српске као писар и Ђорђе Марковић као доктор – извела је „Јазавца пред судом” у режији Павла Лазића.

И мада је запамћен као обавезна лектира, „Јазавац” је у окружењу  америчке престонице проговорио својом основном метафором о „целом српском народу који вири из вреће Давида Штрпца, очекујући да види где ће, ко ће и зашто ће му све судити”. Прича је тако изашла из штива обавезне лектире и претворила се у актуелну сатиру о малима који само довитљивим умом могу да се носе са великим силама. Ову поноћну метаморфозу „Јазавца” публика је са великим задовољством препознала и поздравила.

Али и пре него што је Јазавац ушетао на америчку сцену, Петар Краљ је надахнуто, као „за своју душу”, освојио гледаоце ткајући јединствену причу од одломака који наизглед немају ни по тону ни по поруци никакву везу. Уметничким путовањем кроз своју биографију, Краљ је из громогласног смеха у трену и магијски преводио гледаоце у стање рефлексија и суза – од Толе Манојловића до Хамлета, од Нушићеве „Власти” до Селимовићевог „Дервиша и смрти” , од „Чуда у Шаргану” до потресне бравуре о страху из „На чијој страни”… И када је неко мајстор, онда није тешко да се нађе она тајна веза која спаја боемисање у „Бермудском троуглу”, полицију у Мајке Јевросиме, са узвишеном поетиком „Санта Марија дела салуте”.

Круг „Орфелин”, основан међу интелектуалцима српског порекла у Вашингтону пре две године, који је организовао овај део гостовања српских уметника, побринуо се за смештај, дочек и сцену. Америчко удружење бивших студената електротехнике у Београду, чији чланови данас раде на познатим факултетима и институтима по целој Америци, уз подршку Министарства културе Србије, Орфелина, амбасаде Србије  у Вашингтону, Српског конгреса уједињења, омогућили су ову турнеју. После Вашингтона пут их води у Чикаго, Кливленд, Сан Хозе….

О томе колико значе оваква гостовања за младе у дијаспори можда најбоље говоре речи студента на Мериленду Немање Јовановића, који је као дечак са родитељима дошао у САД:

– Остварио ми се сан да видим великог глумца Петра Краља у Америци. Ми пратимо колико можемо шта се дешава на културној сцени у Србији. Гледамо наше филмове, слушамо музику, понекад када зими путујемо у Београд, успевамо да унапред резервишемо карте за неку представу. Ипак, ово је био несвакидашњи догађај који ћемо памтити – рекао је Немања Јовановић.

Драж целом доживљају дали су чланови Круга „Орфелин” који су из својих кућа донели на сцену шамлице, писаће столове, књиге и одличја и тако је бесплатно уприличили. Никоме није у практичном америчком свету засметао овај уплив аматеризма. Напротив, то је, како је потврдио и Милош Дорословачки, угледни професор на Џорџ Вашингтон универзитету, у већ опробаном стилу наших некадашњих  студената електротехнике у Београду.